Јелена Кујунџић

Написано 
Оцените овог аутора
(0 гласова)

Члан Председништва ЛИРЕ и члан Удружења књижевникa Србије, рођена je 11. октобра 1958. у Баставу код Осечине. По занимању економиста, живи у Мајуру код Шапца. Прве снимљене песме су јој “Свима пиће плаћам” са Јужним ветром (Исмет Салкановић, 2009) и “Ех да си кап”, (Милош Грубач, 2017). На Седмом ЛИРА фестивалу освојила је награду за најпоетичнији текст “У срцу ми гнездо свиј” (компоновао и отпевао Тиша Станковић)
Поезију пише и објављује још од школских дана (Глас Подриња, Венац, Провинција). Крајем деведесетих скреће пажњу на себе афоризмима и сатиричном причом. Постаје стални сарадник радио-емисије “Добро дошли Чивијаши”, објављује у “Јежу” и “Приморским новинама” из Будве, а у новије време у електронским часописима “Носорог”, “Етна” и радио емисији “Зврк”. Од сатиричног листа Чивија добија трећу (2001) и другу награду за причу (2011). На сатиричној позорници Жикишон 2012. осваја трећу награду за причу, а 2016. прву награду за песму. У Крушевцу 2011. године награђена је једном од најзјачајнијих награда кад је реч о сатири – Златном кацигом за песму. Заступљена у “Антологији чивијашког афоризма” ( Живко Гавриловић), “Бисери балканског афоризма” (Васил Толевски), “Ко је ко у афоризму” (Јасмина Буква), “Женско писмо” (Деана Саиловић).
У недељнику “Илустрована политика” објавила десет крими прича. Заступљена је у 36 зборника поезије и прозе.
  Освајач је следећих награда : награда Милован Видаковић за причу “Смрзнуто пуце" (Будимпешта, 2012), награда Вукашин Цонић за причу “Крик" (Лесковац, 2012 ), награда Извор за причу “Далеко је Србија" ( Београд, 2014), два пута награда Бело перо, за причу “Сунчев зрак”(Житиште 2011) и “Оптимиста” (2016), награда Петар Стокић за песму “Молитва" ( Бечеј, 2011.), Прво место за песму “Воду нема ко да пије”( Грабовац – Трстеник 2016.), Повеља за песму “Заједничка кућа" ( Г.Милановац, 2007), Специјална похвала за песму “Песников врт" ( Вишеград, 2016 '), Енигматски савез Србије, две награде за српску ауторску загонетку (Трећа 2013. и Прва 2014. године.) Године 2017. рукопис романа “Нити” ушао јој је у ужи избор за награду “Златна сова”, коју додељује најзначајнија издавачка кућа у Републици Српској – Завод за уџбенике из Источног Сарајева.
Објавила је књиге “Кроз сузе смех” (“Заслон”, 2003), “Крпеж и трпеж” (Заслон”, 2004), “Невиделица” (ауторско издање, 2012)) и “Азбука мог детињства” (град Шабац, 2012).

Прочитано 139 пута
ЛИРА

Удружење текстописаца
за музичко стваралаштво.

Морате бити пријављени да би могли да оставите коментар
Free visitor tracking, live stats, counter, conversions for Joomla, Wordpress, Drupal, Magento and Prestashop
Данас
Јуче
Ове недеље
Прошле недеље
Овог месеца
Прошлог месеца
УКУПНО
384
410
2424
3433
11176
13927
4886838

Прогноза за данас
456


Ваш IP:54.224.91.58

Радио Морава