S5 MP3 Player - плагин joomla Mp3
Одштампајте ову страницу

Јелена Кујунџић

Написано 
Оцените овог аутора
(1 Глас)

Члан Председништва ЛИРЕ и члан Удружења књижевникa Србије, рођена je 11. октобра 1958. у Баставу код Осечине. По занимању економиста, живи у Мајуру код Шапца. Прве снимљене песме су јој “Свима пиће плаћам” са Јужним ветром (Исмет Салкановић, 2009) и “Ех да си кап”, (Милош Грубач, 2017). На Седмом ЛИРА фестивалу освојила је награду за најпоетичнији текст “У срцу ми гнездо свиј” (компоновао и отпевао Тиша Станковић)
Поезију пише и објављује још од школских дана (Глас Подриња, Венац, Провинција). Крајем деведесетих скреће пажњу на себе афоризмима и сатиричном причом. Постаје стални сарадник радио-емисије “Добро дошли Чивијаши”, објављује у “Јежу” и “Приморским новинама” из Будве, а у новије време у електронским часописима “Носорог”, “Етна” и радио емисији “Зврк”. Од сатиричног листа Чивија добија трећу (2001) и другу награду за причу (2011). На сатиричној позорници Жикишон 2012. осваја трећу награду за причу, а 2016. прву награду за песму. У Крушевцу 2011. године награђена је једном од најзјачајнијих награда кад је реч о сатири – Златном кацигом за песму. Заступљена у “Антологији чивијашког афоризма” ( Живко Гавриловић), “Бисери балканског афоризма” (Васил Толевски), “Ко је ко у афоризму” (Јасмина Буква), “Женско писмо” (Деана Саиловић).
У недељнику “Илустрована политика” објавила десет крими прича. Заступљена је у 36 зборника поезије и прозе.
  Освајач је следећих награда : награда Милован Видаковић за причу “Смрзнуто пуце" (Будимпешта, 2012), награда Вукашин Цонић за причу “Крик" (Лесковац, 2012 ), награда Извор за причу “Далеко је Србија" ( Београд, 2014), два пута награда Бело перо, за причу “Сунчев зрак”(Житиште 2011) и “Оптимиста” (2016), награда Петар Стокић за песму “Молитва" ( Бечеј, 2011.), Прво место за песму “Воду нема ко да пије”( Грабовац – Трстеник 2016.), Повеља за песму “Заједничка кућа" ( Г.Милановац, 2007), Специјална похвала за песму “Песников врт" ( Вишеград, 2016 '), Енигматски савез Србије, две награде за српску ауторску загонетку (Трећа 2013. и Прва 2014. године.) Године 2017. рукопис романа “Нити” ушао јој је у ужи избор за награду “Златна сова”, коју додељује најзначајнија издавачка кућа у Републици Српској – Завод за уџбенике из Источног Сарајева.
Објавила је књиге “Кроз сузе смех” (“Заслон”, 2003), “Крпеж и трпеж” (Заслон”, 2004), “Невиделица” (ауторско издање, 2012)) и “Азбука мог детињства” (град Шабац, 2012).

Прочитано 811 пута
ЛИРА

Удружење текстописаца
за музичко стваралаштво.

Морате бити пријављени да би могли да оставите коментар